Kada je u jesen 2017. godine TV serija „Senke nad Balkanom“, čija se radnja dešava krajem dvadesetih godina 20. veka u Beogradu, izazvala gotovo nezapamćenu gledanost i ogromno interesovanje gledalaca ne samo u Srbiji, veliki broj njih se iznenadio, pa se i nama obratio sa pitanjem: otkud „BB Klekovača“ u tolikom broju scena te serije?

Odgovor je jednostavan: zato što je „kleka“ omiljeno piće glavnog junaka serije i njegovog najboljeg prijatelja. Ali, to nije sve. Radi se, u stvari, o tome da su autori serije odlično proučili istoriju i način života u Beogradu tog vremena i da su otkrili da je klekovača bila ne samo jedna od najpopularnijih rakija u srpskoj prestonici u to doba, nego da je bila i jedno od najpopularnijih pića uopšte. Čak i bez obzira na to što se tadašnji Beograd trudio da u svakom pogledu u korak prati sve vodeće evropske prestonice, uključujući i način života, koji je podrazumevao pića drugačija od tradicionalne srpske rakije.

Igrao se i u Beogradu, kao i širom Evrope i Amerike tada čarlston, pio konjak i viski, pratile se „lude dvadesete“, ali se ipak pila i „kleka“, čak i među prozapadnom omladinom, jer je klekovača bila drugačija, posebna. A, pre svega bila je – domaće žestoko piće koje se na mnogo načina izdiglo iznad uobičajenih rakija koje su se prodavale na beogradskim pijacama tog vremena. „Kleka“ je u sve živopisnijoj i sve „urbanijoj“ tadašnjoj beogradskoj sredini počela da se doživljava i kao neka specifična – „urbana rakija“.

Za to su, najpre, posebno zaslužna braća Babići, koji su 1923. godine u Beogradu otvorili prvu specijalizovanu prodavnicu „bajinobaštanske rakije“, a zatim legendarni „Čika Milan Vujić“, prvi srpski bartender koji je upravo sa klekovačom iz Bajine Bašte, u tada prestižnom beogradskom hotelu „Srpski Kralj, tih godina napravio i prvi zvanični srpski koktel – kleku sa sodom.

Taj koktel je, na neki način, bio preteča svetski poznatog „džin-tonika“ (jer je „džin“ zasnovan na aromama kleke). Nalazio se zatim i na karti pića čuvene železničke linije “Orijent ekspres” koja je tada povezivala Pariz sa Istanbulom, kroz Beograd, a na kojoj je jedno vreme radio i popularni „Čika Milan“. U tom vozu je svetskim putnicima redovno serviran koktel pod imenom „Kleka & Soda“.

Posle Drugog svetskog rata, sa nastankom destilerije „BB Klekovača“ 1953. godine i sa sve većom popularnošću samog brenda, BB „kleka“ počinje da se, u formi zvaničnih poklona jugoslovenskih diplomata i političara, pojavljuje u rukama visokih zvaničnika širom sveta. Iz tog vremena ostaju i svedočenja tadašnjih najviših jugoslovenskih generala da je „BB Klekovača“ bila uvrštena u zvaničnu kartu pića 6. Američke flote koja je pedesetih godina bila stacionirana u Sredozemlju, kao i da je šestdesetih godina prošlog veka bila i jedno od zvaničnih pića generalštaba armije Vijetnama.

S druge strane, njen imidž „urbane rakije“, stvoren tridesetih godina 20. veka, nikada nije nestao. Dodatno su ga oživeli pojedini poznati muzičari i rokeri sedamdesetih i osamdesetih godina, koji su umesto standarnog viskija uvek radije naručivali „BB kleku“.

I bez obzira na sve uspone i padove, teška vremena u zemlji i okruženju devedesetih, „BB Kleka“ nikada nije posustala. Ona je za mnoge uvek bila i ostala „moderna“- „urbana rakija“. Uvek posebna, uvek drugačija. Neponovljiva. I beskrajno strpljiva, ona se i dalje rađa i sazreva u našim podrumima, znajući da bez obzira na dugu tradiciju i neponovljivu istoriju – njeno vreme tek dolazi.

Idemo dalje!